Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Рајко Петров Ного | ХЛЕБ И СО



Ноћи мека шапо звери притајене,
пробуди се, страшна, усред крхких здања,
очњаци кржљају, густа снага вене,
потпаљена чаме крила некадања.

Час је, дакле, у ком походе нас звери
(чујем древни топот на добошу ноћи)
па кад најзад падну и последње двери,
у то свето јутро о да ли ћу моћи,

го у освојеном завичају, стати
усред зверињака као усред себе,
сличан Оном Првом (да ме чују влати)
рећи вину: вино, тихо хлебу: хлебе.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта