једна изгубљена љубав
која је стечена у младе дане
коју су одвезле далеке лађе
а успомена је толико драга
да за њом бол подмукли тишти
и суза (реквизит стари)
ипак из срца кане
дајем колико се иште
ако се само нађе
Тако су пливале: глава и лира У даљину што узмаком цвета. Лира је уверавала: мира! Усне су понављале: штета! Од крви – сребрн, од сребра – К...