slike pesnika

Мира Алечковић – СРЕЋА



Времена једног дана нећемо имати више
да путујемо светом, путника два среће жедна.
Слапови беле пене заклокотаће тише
и закорачићемо у сусрет густој тами
и ноћ ће доћи судња за нас што нисмо криви
за нас који смо себи већ пресудили сами
јер смо љубави хтели, хтели много више
него што су је нама донели наши дани.

У папрати неспокојства наша се сакрила срећа
снегови су је онда покрили густи и легли
а ми смо ишли путељком што распутници води
увалом склиском и стрмом грбили снове и плећа
и исправљали их одмах с тугом од бола чедном
верујући да мора та срећа да се роди.

Смешили нам се једни и корели нас други
а ми смо упорно свица тражили у овој тами
и видели смо очи које нас гледају благо
и подсмех који нас туче кроз конце ледене кише
и нисмо били сами
и нисмо били сами
јер оних који воле увек је много више.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта