slike pesnika

Мира Алечковић – НЕЗВАНИ ГОСТ



Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.
Ја никада не зовем љубав,
она ми дође сама.

Незвани гост донесе
понекад више радости.
Зашто си дошао,
а ја те нисам звала.

И кад те не зовем,
на тебе ипак чекам.
Уђи, мени су увек
снови драги гости.

Жена је увек неког
жељна и сама.
И жена увек сања.
Уђи; рећи ће: сањари.
Уђи; рећи ће: луде.

А има их који ће рећи
да смо старинска деца
што намернику с пута
износе хлеб и со.

А све је ново у мени –
у ове дане снова
ја ништа немам
сем жеље да живот буде
долином топлине људске
пут њихов расплетени
којим долазиш и ти,
незвани гост.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта