slike pesnika

Мира Алечковић – МОЖДА БИХ МНОГО ХТЕЛА



Да ми се подсмеју пакосне речи неке
Да парчиће смеха за мном
Разбије пријатељ који
Да гост незвани
Сумње прошета господарски мојим путем
И погледа ме очима закланих јагањаца
Од којих постају буљооки страхом и дани
А јама бесмисла
Отвори чудовишно огромно око
И из ње викне одјек ружног сна
Што смо већ једном доживели
Оживи ругобе ратне траг камени
Који су подлокале кише
Па се под њега уселиле стоноге мрака

Чему, чему све остављаш
Због једног осмеха
Чему све кидаш
Због једног несигурног сна
Чему све стављаш на коцку
Због једне нежности

Осмех је скупоценост већа
Од сигурне стрехе и злата
Нежност је већа
Од уходаних сутона без шапата
Мир је привидан -
Немир и грубост свакодневна бездана рана
Коју ви не видите
Парчићи нечијег смеха који ви не чујете
Игру бачених камичака
Милостиње не зовите љубављу
Жена би да се изгуби
У живој тишини шуме
Знате ли шта је жени,
Шта је мени нежности грумен



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза