Textual description of firstImageUrl

Милош Перовић | НАШТО МИСАО



Нашто мисао, кад није дубока
Као вечност што је!
Нашто, кад није оштра као копље,
Ни јасна кô сунце,
Да њоме продрем у знамење своје!

Нашто, када је на јаде нам дата!
Мати вечног страха;
Кад не допире од покрова даље!
До гроба мрачна,
А тајна преко ништавога праха.

Нашто та мудрост Божјег Провиђења,
Црв коме се клања!
Нашто ме вара са призраком умља?
Нашто ми очи
Кад вечно тонем у тами незнања!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана