
Милош Перовић, песник, путописац и драмски писац, рођен је 1874. године у Ужицу где је завршио гимназију. Студирао је у Београду, Бечу и Лајпцигу. У Цириху је 1905. године одбранио докторат из психологије и педагогије.
Радио је као наставник у Чачку, Скопљу и Солуну. Учествовао је у оба Балканска и Првом светском рату у коме је био тешко рањен.
Прву збирку песама под насловом Песме, Перовић је објавио у Ужицу 1903. године и потписао је псеудонимом Пијетро Косорић. И друга збирка штампана му је у Београду под истим насловом 1909. године. Трагедију у пет чинова Карађорђеви 1907. године , а позоришну шалу Женомрзац објавио је 1914. године. У заоставштини Милоша Перовића сачуван је већи број песама, велики број афоризама, два путописа, четири драмска дела и три дневника.
У стваралаштву Милоша Перовића се преплићу мисао и емоције, а прожимају филозофија и поезија. Поезијом ће се бавити читавог живота, мада ће последњих година бити више заокупљен писањем афоризама о постанку света, о животу и смрти, о жени и човеку, о рату и мудрости, о срећи и љубави, о мислима, страсти и резигнацији.
Милош Перовић је умро у Паризу 1918. године.