Растали смо сеи сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
Милош Црњански – РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА
Растали смо сеи сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
Можда вас и ово занима
