и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...