и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
Тако су пливале: глава и лира У даљину што узмаком цвета. Лира је уверавала: мира! Усне су понављале: штета! Од крви – сребрн, од сребра – К...