и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
Милош Црњански | РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА
и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја је обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месчева сенка.
