А ведро јутро, са далеких гора,
Сишло у села.
Свеж лахор звижди кроза росне гране,
А звонка песма на четири стране
Гласе разнела.
То раздрагана селска младеж пева,
Идући на рад. Док се смех и врева,
Под зрацима губи,
Српови оштри обарају влат,
А врело сунце у подневни сат
Знојава чела љуби.
