Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | СРПСКА ИСТОРИЈА



Црна наша мајко,
Не постоје одавно кости
Које си Косовом посејала;

Црна наша мајко из Прекала,
Твоје дете сиса
Кроз пушчану цев;

Црна наша мајко,
Ено ти синове твоје
Као црн и надувен конвој
Управо отискују низ Саву
Из пристаништа Јасеновац;

Црна мајко моја,
У срцу Крајине
Шта ли радиш?

— Ево, дете моје,
Гледам како залази сунце
И чекам смрт.
извор



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана