Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | СРПСКА ИСТОРИЈА



Црна наша мајко,
Не постоје одавно кости
Које си Косовом посејала;

Црна наша мајко из Прекала,
Твоје дете сиса
Кроз пушчану цев;

Црна наша мајко,
Ено ти синове твоје
Као црн и надувен конвој
Управо отискују низ Саву
Из пристаништа Јасеновац;

Црна мајко моја,
У срцу Крајине
Шта ли радиш?

— Ево, дете моје,
Гледам како залази сунце
И чекам смрт.
извор


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта