Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | СРПСКА ИСТОРИЈА



Црна наша мајко,
Не постоје одавно кости
Које си Косовом посејала;

Црна наша мајко из Прекала,
Твоје дете сиса
Кроз пушчану цев;

Црна наша мајко,
Ено ти синове твоје
Као црн и надувен конвој
Управо отискују низ Саву
Из пристаништа Јасеновац;

Црна мајко моја,
У срцу Крајине
Шта ли радиш?

— Ево, дете моје,
Гледам како залази сунце
И чекам смрт.
извор


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта