Не постоје одавно кости
Које си Косовом посејала;
Црна наша мајко из Прекала,
Твоје дете сиса
Кроз пушчану цев;
Црна наша мајко,
Ено ти синове твоје
Као црн и надувен конвој
Управо отискују низ Саву
Из пристаништа Јасеновац;
Црна мајко моја,
У срцу Крајине
Шта ли радиш?
– Ево, дете моје,
Гледам како залази сунце
И чекам смрт.
