Биографија
Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима, код (Босанског) Грахова. Студирао је југословенске књижевности и савремени српско-хрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву. Од 1974. године живео је у Београду, од 1984. у Зрењанину, а од 1998. у Новом Саду. Осим поезије писао је књижевну критику, есеје и бавио се превођрњем..
 |
| Милан Ненадић |
Објавио је књиге песама: „Стефанос“, „Нови Стефанос“, „Општи одар“, „Усамљена историја“, „Осветна маска“, „Песме“, „Књига четвоприце“, „Општи одар и друге песме“, „Вриснула је мајка“ (песме са Илеаном Урсу), „Почињем да бирам“, „Изабране песме“ (избор и предговор Никола Кољевић), „Дрхтање у води“, „Венац за Гаврила“, „Уточиште“, „Венац за Гаврила (библиофилско издање), „Угрушак“, „Општи одар и нове песме“, „Суви печат“, „Ноћна слика“, „Дивљи Бог Балкана“.
Добитник је Печата вароши сремскокарловачке, „Дучићеве награде“, награде Удружења Књижевника Србије, „Милан Ракић“, почасне награде БИГЗ-а, награде Универзитетске ријечи за књигу године, „Змајеве награде“, „Кочићевог пера“, награде „Бранко Ћопић“, Српске академије наука и уметности за препев поезије Михаја Еминескуа на српски, годишње награде Савеза књижевника, награде „Лаза Костић“, „Кондира Косовске девојке“, „Милице Стојадиновић Српкиње“, „Видовданских песничких сусрета“ и повеље „Песник сведок времена“.
Милан Ненадић је трагично страдао 7. марта 2021. године у породичној кући у Петроварадину заједно са својом супругом Илеаном Урсу Ненадић, песникињом и преводиоцем с румунског и на румунски језик. Последица трагедије је цурење плина од којег се брачни пар угушио.
„Поезија није дала и неће дати да се угаси ватра на огњишту. Из искуства знам да у најпресуднијем тренутку нешто значи песничка реч. Ако ни због чега другог, значи због тога што се увек због речи могла изгубити глава. Због песничке речи. Да, због ње. Само подсећам на Андрићеву опомену да би наши и сви отуђени властодржци, углавном тирани а вазали, упаковани у листер одела демократије, требало да пажљивије читају песничке опомене савременика, тако би најлакше схватили шта им мисли народ и шта им је чинити.“ – Милан Ненадић.
