Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | ПОЛА КАПИ РОСЕ




На ивици жутој зеленога листа,
Пола капи росе сувим златом блиста.

У то пола капи све је живо стало,
У њој јасно видим и мог бића мало

Кроз пола драгуља којег сјај одаје,
Пратим моје снажне, складне завеслаје

Што за ток не маре, као ни за реку,
И што, уз матицу, моћну воду секу...

Расањен се тргнем, прожежен до бола,
Што кап није цела, што је капи пола,

Што због тежег дела, виши закон склада,
Цела кап, са листа, почиње да пада. 



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана