Кад је душа сва распета...
Жеље! Та нашто залуд и жеље и наде?
Кад најбоља беже лета!
Љубити – кога? Ради љубљења зар вреди труда,
Кад вечне љубави није.
Погледаш у се – прошлости ни од куда:
Тек бол се у радости крије.
Страсти? Увек је та наслада болесна и луда
Пред умом ништавилу пала.
А живот, кад погледаш хладно око себе свуда,
Пуста је и глупа шала.
