У пољубу усне занесене,
Кад гледа – небеса се склопе
У божанске очи само њене.
Било да тек гипко закорачи,
Или да ти дражесно говори –
Она увек осећањем зрачи
Тако чедним као зрак кад зори.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...