
Михаил Љермонтов рођен је у Москви 15. октобара 1814. године. Био је руски романтичарски писац и песник, познат као „песник Кавказа“. Одрастао је у селу Тархани, где се налази његов гроб. Његова породица води порекло од шкота Леармоунт, који се доселио у Русију у раном XVII веку. Његова баба, која га је одгајила јер му је мајка рано умрла, а отац био у војсци, се постарала да Љермонтов добије одлично образовање.
Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. године уписао Московски универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. године је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр.
Све време школовања писао је доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руску историју и средњовековну епску поезију, што се одразило на „песму трговца Калашњикова“, дугачку поему „Бородино“ и серију популарних балада.
Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила „стубове“ руске високе класе за Пушкинову смрт. Николај Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.
Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману Принцеза Лиговскаја. Након дуела са сином француског амбасадора, опет је враћен у армију на Кавказу.
Године 1839. завршио је свој једини роман, Јунак нашег доба, који готово предвиђа двобој у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније. 27. јула 1841. године.