Textual description of firstImageUrl

Михаил Љермонтов‎ | КАД ТАЛАС КРЕНЕ



Кад талас крене преко жуте њиве
И свежа шума звуком ветра пирне,
А у врту се тамно-плаве шљиве
У благој сени лишћа крију мирне;

Када, мирисном росом умивена,
У рујно вече ил' у јутру плавом,
Испод грма ми ђурђица сребрена
Предусретљиво наклони се главом;

Кад хладан извор заплеше кроз драгу,
У мислима ми мутне снове ниже
И шумори ми тајанствену сагу
О мирну крају из којега стиже.

Тада се смири моја мука многа,
На челу боре постају све мање,
И обузме ме неко сретно стање,
А сред небеса ја угледам Бога.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана