Сломљени, пусти ветар, кад спустим хладну завесу
Кад намакнем резу и ставим сикиру поред врата
Вратим се и седнем и заплачем: зар тако изгледа живот?
Помешан сам са неким обичним, али многим стварима
Доцкан је да се пође јадно је ако се остане
Због хиљаду могућности за које сада могу да живим
Одлучујем се да ћутим и да никога не будим.
