
Милован Мића Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига у Шумадији.
Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно одлазио пешице.
Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).
Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република. Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у. Песме објављује од 1953. године
Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом Како спавају трамваји. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема Дечји законик у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.
Поред писања песама и огледа преводио је са француског и енглеског. Сматра се да његово песништво представља известан заокрет у српској поезији за децу.
Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су Нека врста циркуса, Драги мој Петровићу, Личне ствари - огледи о себи и о другима и Балада о сиромаштву.
У Француску се преселио 1984. године, а осим писања радио је и као лектор за српски језик на Универзитету у Поатјеу. Члан је Академије наука и уметности од 2000. године.
Био је један од чланова-оснивача, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке 1989. године.
Милован Мића Данојлић, преминуо је после краће болести 23. новебра 2022. године у Француској.