Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | КУЋА МОЈА



Кућа је моја убога
и понашам се ко проста жена.
Јер ја сам острвљанка
с Острва удаљена.

Живим, и не треба ми нико.
А ако уђе, ноћима бдим.
Да загрејем вечеру туђинцу
спремна сам кров да упалим.

Поглед, - и више нисмо страни.
Ушо си, па, ето, остани.
Прости су закони наши
у крви записани.

Месец ћемо у длан намамити
ако нам то буде мило.
А ако оде, - као и да није био,
и ја – ко да ме никад није било

Рану од ножа гледам и бринем
да л' ће зарасти до оне зоре
кад нови путник затражи воде
за усне што му од жеђи горе.

(Август 1920)

• С руског превела Љубица Несторов



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана