logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Марина Цветајева | КУЋА МОЈА



Кућа је моја убога
и понашам се ко проста жена.
Јер ја сам острвљанка
с Острва удаљена.

Живим, и не треба ми нико.
А ако уђе, ноћима бдим.
Да загрејем вечеру туђинцу
спремна сам кров да упалим.

Поглед, - и више нисмо страни.
Ушо си, па, ето, остани.
Прости су закони наши
у крви записани.

Месец ћемо у длан намамити
ако нам то буде мило.
А ако оде, - као и да није био,
и ја – ко да ме никад није било

Рану од ножа гледам и бринем
да л' ће зарасти до оне зоре
кад нови путник затражи воде
за усне што му од жеђи горе.

(Август 1920)

• С руског превела Љубица Несторов


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта