Марина Ивановна Цветајева
Рођена је у Москви 8. октобара 1892. године у чувеној аристократској породици. Била је руска и совјетска лирска песникиња и писац. Маринина мајка Марија се 1902. године заразила туберкулозом. Пошто се веровало да промена климе може да излечи опаку болест, породица је доста путовала по иностранству, све до 1906. године када је мајка умрла. За време тих путовања, Марина је уживала далеко од чврстих ограничења московског буржујског живота, научила је италијански, француски и немачки језик. Цветајева је похађала школе у Швајцарској, Немачкој и Сорбону у Паризу, а стихове је почела да пише још у раном детињству.
Њена поезија је била производ песникињине необичне личности и дисциплинованог коришћења језика. Маринина поезија није била омиљена у званичним круговима СССР, све до шесдесетих година ХХ века. Бавила се темама женске сексуалности и емоција. У своме делу је комбиновала супротстављене школе акмеизма и симболизма. Студије је завршила на познатом француском универзитету Сорбона.
Када је 31. август 1941. године извршила самоубиство, у забаченом граду, стотинама километара од Москве, Цветајева је била без пара, усамљена и готово заборављена.
Случајни „актер" трагичног самоубиства симбола трагедије руске књижевности прошлога века, био је Борис Пастернак, који јој је помагао око паковања. Док је конопцем везивао један кофер, кроз шалу је прокоментарисао како је уже толико јако да „кад би човек хтео, могао би њиме да се обеси". Касније, кад је сазнао да се Цветајева обесила баш помоћу тог конопца, дуго себи није могао да опрости непромишљену шалу.
Полиција је преузела тело, а на сахрани није било никог. Не зна се чак ни где је сахрањена.
