Ја сребром сјам сваког трена!
Посао ми издаја, име ми Марина,
Смртна сам морска пена.
Ономе од глине, од пути ономе
Гроб и гробна плоча је дана.
У крстионици мора крштена, у своме
Лету вечно сам разбијана.
Кроза свако срце, и кроза све мреже
Самовоља моја прозбори.
Мене – гле ми локне што од реда беже –
Од земне соли не створи.
О гранитна ваша дробе се колена,
Талас ме сваки васкрснути мора!
Нека живи пена, превесела пена,
Висока пена сињег мора.
1920.
