Једни – од камена, друге сазда глина,
Ја сребром сјам сваког трена!
Посао ми издаја, име ми Марина,
Смртна сам морска пена.
Ономе од глине, од пути ономе
Гроб и гробна плоча је дана.
У крстионици мора крштена, у своме
Лету вечно сам разбијана.
Кроза свако срце, и кроза све мреже
Самовоља моја прозбори.
Мене – гле ми локне што од реда беже –
Од земне соли не створи.
О гранитна ваша дробе се колена,
Талас ме сваки васкрснути мора!
Нека живи пена, превесела пена,
Висока пена сињег мора.
1920.
Ја сребром сјам сваког трена!
Посао ми издаја, име ми Марина,
Смртна сам морска пена.
Ономе од глине, од пути ономе
Гроб и гробна плоча је дана.
У крстионици мора крштена, у своме
Лету вечно сам разбијана.
Кроза свако срце, и кроза све мреже
Самовоља моја прозбори.
Мене – гле ми локне што од реда беже –
Од земне соли не створи.
О гранитна ваша дробе се колена,
Талас ме сваки васкрснути мора!
Нека живи пена, превесела пена,
Висока пена сињег мора.
1920.