Зато што ми је шума колевка – гроб грм скресан
Зато што по земљи на једној нози шећем
Зато што о теби певам како нико неће
Ја ћу те отети од времена и ноћи тамних
Од свих златних застава, од мећава свих
Кључеве ћу бацити и псе отерати са трема
Зато што од највернијег пса ја сам верна
Ја ћу те отети од свих жена – што да увијам?
Нећеш бити ничији муж, ни ја жена ничија
И у последњем трену, узећу те – не причај!
Од оног с којим Јаков у ноћи скита
Али док ти руке не скрсте на грудима –
О проклетства – у теби још луде крви има:
Два твоја крила у етру траже лек
Теби је свет – колевка, а гроб – свет.