У Твојим ријечима ја ћу чути
шум вјетра топлог како голица
моја гола стопала и пожељећу
да ходам Твојим мислима.
Да пловим њима као на таласима.
Боље је не дирај у оно што никад
нећеш својим звати,
у оно што никад нећеш
знати миловати,
у оно што је Твоје одувијек
јалово Твоје.
Носи печат Твоје боје.
Боље не говори ми ништа.
Пусти да чујем и оно чега не би
оне ласте с југа што обећаше
да ће ме срести Твојим рукама.
Њиховим крилима.
И лепет је звук.
Твој громогласни мук...