освануо у мојој коси.
Окупана у јутарњој роси
кријем се од себе,
кријем се од Тебе.
Да ме не видиш,
да ме заборавиш
и схватиш...
Ја сам ријечна сјена
од ријечи Твојих снена,
помало немоћна или
супротно?! Моћна!
А то још не знам.
Можда сам вилинска краљица
случајно постала,
вилинским вијенцем
овако окићена, па се
шепурим у сјају и
желим да ме сви виде!
Потајно то хоћу, али
знам.
Не живи се од труна славе,
не живи се од окруњене главе!
Само нека ме скрију
горске траве, нека се
склопе моје очи плаве и
нека сањају!
У сну можда дођеш Ти,
бисерном зором вођен
и мноме слуђен...
Ко зна...
