Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић | САН



Вилински вијенац јутрос
освануо у мојој коси.
Окупана у јутарњој роси
кријем се од себе,
кријем се од Тебе.
Да ме не видиш,
да ме заборавиш
и схватиш...
Ја сам ријечна сјена
од ријечи Твојих снена,
помало немоћна или
супротно?! Моћна!
А то још не знам.
Можда сам вилинска краљица
случајно постала,
вилинским вијенцем
овако окићена, па се
шепурим у сјају и
желим да ме сви виде!
Потајно то хоћу, али
знам.
Не живи се од труна славе,
не живи се од окруњене главе!
Само нека ме скрију
горске траве, нека се
склопе моје очи плаве и
нека сањају!
У сну можда дођеш Ти,
бисерном зором вођен
и мноме слуђен...
Ко зна...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана