Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић | ТИ И ЈА



Можда смо пространства освајали
некада Ти и ја.
Можда смо непрегледним просторима
хрлили и тражили боље мјесто свима.
Можда си ме гледао зачуђено
запрепашћено не вјерујући
шта видиш док Ти одраз у бистрој ријеци
није рекао да смо исти...
Ти и ја.

Од тад датира наша љубав чиста,
тад смо спојили комадића среће
два иста, блистава.
Удар грома што се разли небом
учини ме Теби далеком и недостижном.
Све док једног дана вијековима послије
чудни временски друмови поново не спојише
нас, раздвојене и да лутамо по свијету
тражећи се принуђене и слуђене.

Сад је све ту.
Ти у моме, ја у Твоме оку.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта