Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић | ТИ И ЈА



Можда смо пространства освајали
некада Ти и ја.
Можда смо непрегледним просторима
хрлили и тражили боље мјесто свима.
Можда си ме гледао зачуђено
запрепашћено не вјерујући
шта видиш док Ти одраз у бистрој ријеци
није рекао да смо исти...
Ти и ја.

Од тад датира наша љубав чиста,
тад смо спојили комадића среће
два иста, блистава.
Удар грома што се разли небом
учини ме Теби далеком и недостижном.
Све док једног дана вијековима послије
чудни временски друмови поново не спојише
нас, раздвојене и да лутамо по свијету
тражећи се принуђене и слуђене.

Сад је све ту.
Ти у моме, ја у Твоме оку.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана