кулисама врба заклоњени,
Покретна трака ријеке,
мјерила је све спретније нам кораке.
Тамна страна Луне наша је позорница,
а млијечна свјетлост нам обасјава лица
озарена – искричава
Их, да су само ноге плесале!
Уплела се срца, душе, сваки атом тијела.
Два лабуда бијела раширила крила
и полетјела...
