slike pesnika

Драгомир Брајковић – СИНСТВО, ПОВРАТАК



Све ређе ми је душа ведра,
а у срцу се смрачи често,
не дува ветар у моја једра -
и предалеко Твој је престо,
а путовање тек ме чека.

Још стрепим да гост издалека
не прође нехајно мимо мене -
тек кад ме прожме милост Твоја
радошћу ми се пуне зене.
Син бејах, познах и очинство.

А кад отвориш круг следећи
па ме, опет, вратиш у синство,
да ли ћеш ми тајну рећи,
и топло, очински, пун ведрине,
призвати к себи: Приђи, сине!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта