Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгомир Брајковић | СИНСТВО, ПОВРАТАК




Све ређе ми је душа ведра,
а у срцу се смрачи често,
не дува ветар у моја једра -
и предалеко Твој је престо,
а путовање тек ме чека.
Још стрепим да гост издалека
не прође нехајно мимо мене -
тек кад ме прожме милост Твоја
радошћу ми се пуне зене.
Син бејах, познах и очинство.
А кад отвориш круг следећи
па ме, опет, вратиш у синство,
да ли ћеш ми тајну рећи,
и топло, очински, пун ведрине,
призвати к себи: Приђи, сине!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта