slike pesnika

Драгомир Брајковић – СИНСТВО, ПОВРАТАК



Све ређе ми је душа ведра,
а у срцу се смрачи често,
не дува ветар у моја једра -
и предалеко Твој је престо,
а путовање тек ме чека.

Још стрепим да гост издалека
не прође нехајно мимо мене -
тек кад ме прожме милост Твоја
радошћу ми се пуне зене.
Син бејах, познах и очинство.

А кад отвориш круг следећи
па ме, опет, вратиш у синство,
да ли ћеш ми тајну рећи,
и топло, очински, пун ведрине,
призвати к себи: Приђи, сине!

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.