
Драгомир Брајковић рођен је 10. децембра 1947. године у селу Писана Јела, код Бијелог Поља. Био је српски песник. За књигу Крвава свадба у Брзави добио је књижевне награде: "Милан Ракић", "Исидора Секулић", “Ристо Ратковић” и "Тринаестојулску"; за књигу Ватра у рукама додељена му је "Октобарска награда града Београда" за 1991. годину, а за књигу Слово о постању (изабране и нове песме) додељене су му награде: Град писаца Херцег Нови, "Свети Сава" и "Вито Николић".
Брајковић је добитник награде "Златни грумен" на Борским сусретима књижевника Балкана 1989. године, "Вукове награде" за 1991. годину и "Печат вароши сремскокарловачке".
Приредио је и две антологије наше савремене поезије за децу: Све што расте (1984) и Важна питања (1988), а са Милованом Витезовићем приредио је и пропратио коментарима Читанку Косовског боја (1989).
Песме Драгомира Брајковића превођене су на руски, немачки, шведски, словеначки, енглески, португалски, румунски, шпански, словачки, македонски, италијански, француски, кинески, турски, јапански и јерменски језик а заступљене су у више прегледа, панорама, антологија, читанки и у школској лектири.
Драгомир Брајковић је умро 29. новембра 2009. године у Београду.