Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгомир Брајковић | РАСКОВНИК




Заборављене речи
Прекорно нас гледају.
Нико више не зна
На шта су се односиле.
За стварима и појавама
Које именоваху
Отићи ћемо и ми
А сусрести се нећемо.
Кроз речи, кроз таму,
Кроз веру и наду
Расковник тражећи
у непочин граду!
Од света дуже трају речи
Опомињући нас
Да ћемо минути и ми
Не потрошивши их.
Идемо за њима
И не слутећи да ће нас
До страшног места довести.
Кроз речи, кроз таму,
Кроз веру и наду
Расковник тражећи
у непочин граду!
Име наше патње
И варку наше среће
Предочавају нам речи
Говорећи да ће наџивети
Све наше ћутње
И сва наша празноречја.
“Ниси ми успела рећи,
Речи варљива и опака”,
Говори човек
За речима се ломатајући.
“Тамо сам
Где је ћутање најдубље,
Где ме не именујеш”,
Каже му Реч.
“Ти си онај
Који ће остати
Ако се ја поменем;
Јер Реч је све!”
Речи које смо измишљали
Сабране у песму – опомену
Враћају нам светове изгубљене,
Отимајући све оно
За шта смо веровали
Да је заувек наше.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта