Textual description of firstImageUrl

Драгутин Тадијановић | МИРИС ЉИЉАНА

Сумрачје блиједо у безгласној соби.
Застори су спуштени.
Уморне моје трепавице, и оне су склопљене!

Ја видим двије свијеће воштане. Запаљене
Поред њеног одра.

Она тако мирно спава. Непомична.
И смијеши се. Љиљани су око одра
Укочени.

Само њихов мирис лебди око одра.
Она спава. И смијеши се.

Испуни се жеља твоја, Лелијо, срце!
Шума од љиљана бијелих око твог одра
Мирише.

Растушје, 26. и 27.8.1929.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des