Застори су спуштени.
Уморне моје трепавице, и оне су склопљене!
Ја видим двије свијеће воштане. Запаљене
Поред њеног одра.
Она тако мирно спава. Непомична.
И смијеши се. Љиљани су око одра
Укочени.
Само њихов мирис лебди око одра.
Она спава. И смијеши се.
Испуни се жеља твоја, Лелијо, срце!
Шума од љиљана бијелих око твог одра
Мирише.
Растушје, 26. и 27. 8. 1929.
