Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Десимир Благојевић | ДОСАДА ЦВЕТА



Сад заспи над свирепим виђењем,
над овим домом и светом.
Дланом да прекријеш срце и очи,
тим јадним досадним цветом.
Не жури; до града певаће свемоћна досада
од мене и тебе, по целе ноћи.
Не сањај видике ни јутра,
кораке од младићства и пламена не сањај!
Кад се расцвета ил' свисне дан,
не могу више, не могу!
Покриј дланом лице и очи,
не ридај на каменом логу.
Не ридај! заћути једном над виђењем света
ове најподмуклије равнодушности ноћи!

Мој сапутниче,
досадо цвета!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта