Дах по даху свет слах
̶ свет мени
о јесени
прах на прах:
што и сам
љубљах, звах.
Сад ме страх
дах по дах
о јесени
сени
ја да дам...
Кам по кам
беше плам:
дах по дах
свет мени
камени...
Сад сам прах,
и ја звах
свод сени:
добродошао дах
успомени,
и теби и мени!
(1947)
