љубио и где није био;
огњевао кад се и сâм крио;
вилене снени вазда снио;
с моста право у видик
шапат тио
̶ пригушен крик.
(Шапутања с моста, 1924)
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...