У редакцијама Времена и Правде уређује
културне рубрике, пише чланке, фељтоне и есеје из књижевности и ликовне
уметности. Био је један од уредника и сарадниика Рефлекса, Чаше воде,
Беле ревије, Књиге другова, Уметности...
Објављивао је песме у Српском књижевном
гласнику, загребачком Kњижевнику, сарајевском Прегледу,
цетињским Записима и другим листовима и часописима.
У време рата радио је као надничар у бившој
државној штампарији. После рата враћа се новинарству и поезији. За свој
песнички рад добио је више признања и књижевних награда. Уочи рата додељена му
је награда Милан Ракић за књигу Три кантате, добио је 1967.
године Седмојулску награду Удружења књижевника Србије, а за избор песама
Недоходу у походе – Змајеву награду 1971. године.
За живота је објавио следеће књиге песама: Шапутања
с мостова (1924), Карневал Анђела (1930), Долазак међ цврчке (1955),
Три кантате 1956), Птице немилице (1958), Сребрни пливач
(1969), и два избора: Земаљска трпеза (1967) и Недоходу у походе (1970).
Десимир Благојевић је умро у Београду 1983. године.
