
Десимир Благојевић рођен је 1905. године у Тополи. Ниже разреде гимназије завршио је у Крагујевцу, а више, матуру и Правни факултет у Београду.
Оставши рано без родитеља, запослио се као административни службеник у београдској железничкој дирекцији, а касније у Уреду осигурања радника. После тога почиње да се бави новинарством што ће остати његово опредељење читавог живота.
Оставши рано без родитеља, запослио се као административни службеник у београдској железничкој дирекцији, а касније у Уреду осигурања радника. После тога почиње да се бави новинарством што ће остати његово опредељење читавог живота.
У редакцијама Времена и Правде уређује културне рубрике, пише чланке, фељтоне и есеје из књижевности и ликовне уметности. Био је један од уредника и сарадниика Рефлекса, Чаше воде, Беле ревије, Књиге другова, Уметности...
Објављивао је песме у Српском књижевном гласнику, загребачком Kњижевнику, сарајевском Прегледу, цетињским Записима и другим листовима и часописима.
У време рата радио је као надничар у бившој државној штампарији. После рата враћа се новинарству и поезији. За свој песнички рад добио је више признања и књижевних награда. Уочи рата додељена му је награда Милан Ракић за књигу Три кантате, добио је 1967. године Седмојулску награду Удружења књижевника Србије, а за избор песама Недоходу у походе – Змајеву награду 1971. године.
За живота је објавио следеће књиге песама: Шапутања с мостова (1924), Карневал Анђела (1930), Долазак међ цврчке (1955), Три кантате 1956), Птице немилице (1958), Сребрни пливач (1969), и два избора: Земаљска трпеза (1967) и Недоходу у походе (1970).
Десимир Благојевић је умро у Београду 1983. године.