Textual description of firstImageUrl

Хајнрих Хајне | ОНА СЕ ГАСИ



Застор је пао. Конац драме. 
Већ иду кући господа и даме. 
А да ли им се комад допо? 
По пљеску судећ није пропо.

Признање захвалнога свијета 
Убро је познати поета. 
Но сад је кућа посве нијема 
И жамора и свјетла више нема. 

Ал какав је то чудан звук 
Одјекнуо по празној бини? 
То можда једна жица пуче 
На некој старој виолини. 

Трчећи овим, оним смјером 
Штакори шушкају партером. 
И воња све на старо уље. 

Посљедња лампа већ се гаси, 
Не може јадна сјати дуље, 
Иако пламсати још куша. 
То свјетло бјеше моја душа.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана