Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Хајнрих Хајне | ОНА СЕ ГАСИ



Застор је пао. Конац драме. 
Већ иду кући господа и даме. 
А да ли им се комад допо? 
По пљеску судећ није пропо.

Признање захвалнога свијета 
Убро је познати поета. 
Но сад је кућа посве нијема 
И жамора и свјетла више нема. 

Ал какав је то чудан звук 
Одјекнуо по празној бини? 
То можда једна жица пуче 
На некој старој виолини. 

Трчећи овим, оним смјером 
Штакори шушкају партером. 
И воња све на старо уље. 

Посљедња лампа већ се гаси, 
Не може јадна сјати дуље, 
Иако пламсати још куша. 
То свјетло бјеше моја душа.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта