Већ иду кући господа и даме.
А да ли им се комад допо?
По пљеску судећ није пропо.
Признање захвалнога свијета
Убро је познати поета.
Но сад је кућа посве нијема
И жамора и свјетла више нема.
Ал какав је то чудан звук
Одјекнуо по празној бини?
То можда једна жица пуче
На некој старој виолини.
Трчећи овим, оним смјером
Штакори шушкају партером.
И воња све на старо уље.
Посљедња лампа већ се гаси,
Не може јадна сјати дуље,
Иако пламсати још куша.
То свјетло бјеше моја душа.
