Textual description of firstImageUrl

Хајнрих Хајне | НА МОРУ

Плаво море блистало је 
Последњим сјајем дана; 
Ми ћутећи седели смо 
Близу рибарског стана. 

И магла би, и хукну бич, 
И галеб кружити стаде; 
Из твога ока премилог 
За сузом, суза ти паде. 

Видех да на руку ти белу 
Дробне сузе су пале, 
Ја клекнух и с руке нежне 
Све испих сузе мале. 

Од тог часа пуст је живот мој, 
Дух мре с чежњама кобним; 
Та несрећа и жена јадна 
Отрова ме сузама дробним.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des