Близу тебе увек стојим
Увек тужим и ти увек
Бол задајеш груд’ма мојим.
Кад кроз баште мирисаве
Лети ходиш ходом милим,
па лептира згазиш малог,
зар не чујеш како цвилим?
Кад узбереш ружу коју
Па, с весељем детињијем
рашципаш је, зар не чујеш
Како јецам болом свијем?
И кад руже рашчупане
Усуди се трње које,
Па ми меки прст убоде,
Зар не чујеш боли моје?
Зар не чујеш у мом гласу
Моје муке што ме гуше?
Ноћу јецам и уздишем
Из дубине твоје душе.
