Упарави поглед свој смјели.
Ал’ боље ће бити да оставиш град.
На раме торбу, и – сели!
И језеро модро ћеш наћи. Ко круг
Врбици ту туробни стоје.
Па исплчи ондје сав ситни свој вај
И сићушне болове своје.
И док ћеш на стрме се брегове пет,
Дашчући газит ћеш споро.
Ал када се попнеш на камени врх,
Над тобом крештат ће оро.
Сам бит ћеш оро, препорођен сав
На оној планинској клиси;
И дознат ћеш како на том нашем дну
Изгубио много баш ниси.
