Зашто сам тужан ја,
Давнашња прича то је,
Која ми мира не да.
Сумрак је, Рајна тече бистра
Кроз мирисни лепи крај,
А врхом брега још се блиста
Вечерњи сунца сјај.
Тамо прекрасна седи дева,
Чудноватост њен је крас,
Златно је рухо заодева,
Златна је њена влас.
Златним чешљем чешља косе,
И слатки пева пој,
Чарима душу сву занесе,
Гласом у песми тој.
Обузет лепотом песме њене,
Рибар у чамцу свом,
Не гледа вртлог нити стене,
Сав је опчињен њом.
У поноћ вал ће оборити,
И њега и чуњ тај,
А за то с песмом крива
Биће заносна Лорелај
Лорелај – је по старој германској легенди чаробница, која је својом песмом мамила морнаре и разбијала им бродове.
Лорелај – је назив стене на десној обали Рајне.
