slike pesnika

Бранко В. Радичевић – КАД МАТИ БЕЗ РУКУ ОСТАНЕ



Има један час кад мати твоја
немоћна стоји у куту.
Она је за тобом своје руке послала.
Стоји мати.
А руке су јој на путу.

Њене су руке невидљиве. 
И нико од нас не сања: 
да то баш она, 
најбрижнији створ на свету, 
испред свога сина
сваку невољу уклања.

Јер живот има сто брига
и сто мука.
Над свима лебди
по једна мајчина рука.

Увече, кад се враћаш,

и мајчине руке се врате.
Оне испред тебе прво отворе капију,
а после — до прага отпрате.

И док мрак пали звезде

изнад реке и ива,
руке су већ пале на мајчино крило,
или су се вешто дохватиле плетива.

Мир повеје, благи,
а око — ко да је снило.
Само игле дрхте:

Ништа није било...
ништа није било...



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта