А једном, кад порастеш,
мати те у војску прати.
Не слутиш да су с друге стране
границе,
као и овде:
окићене железничке станице.
И тамо војничка мати
сина у војску прати.
И док се пушка
на рамену десном клати:
за тобом, невидљива, ступа и твоја мати.
Али гле, чак тамо, са супротне стране,
иза туђег војника и сина,
у исти час —
његова мати стане.
Јер сваки војник има мајку.
И мајка је једина.
А свака мајка има
војника сина.
И чудићеш се дуго
и никад нећеш сазнати:
шта то у страшном часу
руку твоју заклати.
И место смрт да сеје,
рука се твоја позлати.
Ноћ. Негде грозно завијају вуци.
Ал туђа мати прикрада се твојој руци.
И док прогорева и влажи длан твој груби,
она те у руку љуби.
мати те у војску прати.
Не слутиш да су с друге стране
границе,
као и овде:
окићене железничке станице.
И тамо војничка мати
сина у војску прати.
И док се пушка
на рамену десном клати:
за тобом, невидљива, ступа и твоја мати.
Али гле, чак тамо, са супротне стране,
иза туђег војника и сина,
у исти час —
његова мати стане.
Јер сваки војник има мајку.
И мајка је једина.
А свака мајка има
војника сина.
И чудићеш се дуго
и никад нећеш сазнати:
шта то у страшном часу
руку твоју заклати.
И место смрт да сеје,
рука се твоја позлати.
Ноћ. Негде грозно завијају вуци.
Ал туђа мати прикрада се твојој руци.
И док прогорева и влажи длан твој груби,
она те у руку љуби.
