Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | КАД МАТИ У ВОЈСКУ ПРАТИ



А једном, кад порастеш, 
мати те у војску прати.

Не слутиш да су с друге стране
границе,
као и овде:
окићене железничке станице.

И тамо војничка мати
сина у војску прати.

И док се пушка
на рамену десном клати:
за тобом, невидљива, ступа и твоја мати.

Али гле, чак тамо, са супротне стране, 
иза туђег војника и сина, 
у исти час — 
његова мати стане.

Јер сваки војник има мајку. 
И мајка је једина. 
А свака мајка има 
војника сина.

И чудићеш се дуго
и никад нећеш сазнати: 
шта то у страшном часу 
руку твоју заклати. 
И место смрт да сеје, 
рука се твоја позлати.

Ноћ. Негде грозно завијају вуци. 
Ал туђа мати прикрада се твојој руци. 
И док прогорева и влажи длан твој груби, 
она те у руку љуби.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана