Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | КАД МАТИ У ВОЈСКУ ПРАТИ



А једном, кад порастеш, 
мати те у војску прати.

Не слутиш да су с друге стране
границе,
као и овде:
окићене железничке станице.

И тамо војничка мати
сина у војску прати.

И док се пушка
на рамену десном клати:
за тобом, невидљива, ступа и твоја мати.

Али гле, чак тамо, са супротне стране, 
иза туђег војника и сина, 
у исти час — 
његова мати стане.

Јер сваки војник има мајку. 
И мајка је једина. 
А свака мајка има 
војника сина.

И чудићеш се дуго
и никад нећеш сазнати: 
шта то у страшном часу 
руку твоју заклати. 
И место смрт да сеје, 
рука се твоја позлати.

Ноћ. Негде грозно завијају вуци. 
Ал туђа мати прикрада се твојој руци. 
И док прогорева и влажи длан твој груби, 
она те у руку љуби.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта