Textual description of firstImageUrl

Бранко В. Радичевић | ЗНАМЕН





Ко зна шта пламиња у тој тами.
Он још није човек а већ рука к челу;
са неким чудним знацима по телу
није ни дошо, већ би да се сами.

Над њим, ко да бају, стоје жене.
Јер само оне знају шта то искри,
да ли духовни или пламен мирски.
Стоје и ћуте, мудре, скамењене.

Није ни човек а већ рука горе,
тамо где лебди знак крста ил мача.
И злослут, још пре дечијега плача,
појавио се траг дубоке боре.

Тужна мати крај колевке клече.
И жене црне сад приносе редом
знамење рата и над људским чедом
живот пре смрти поче да лелече.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана