Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Божидар Стојадиновић | ДРАМА



Врх наших поља пала хладна тама,
Кроз душе пусти ветрови вијоре,
У црне дане и у мртве зоре,
Плаче мати сама.

Сваки је живот једна горка драма,
Збораног чела, као од камена,
Уморне душе, као хладна стена,
Плаче мати сама.

Свака је кућа слика старог храма,
Срушеног негде од безверног слуге,
Као кип нежне бесконачне туге,
Плаче мати сама.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта