Textual description of firstImageUrl

Божидар Стојадиновић | ДРАМА



Врх наших поља пала хладна тама,
Кроз душе пусти ветрови вијоре,
У црне дане и у мртве зоре,
Плаче мати сама.

Сваки је живот једна горка драма,
Збораног чела, као од камена,
Уморне душе, као хладна стена,
Плаче мати сама.

Свака је кућа слика старог храма,
Срушеног негде од безверног слуге,
Као кип нежне бесконачне туге,
Плаче мати сама.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта