Textual description of firstImageUrl

Божидар Стојадиновић | ДРАМА

Врх наших поља пала хладна тама,
Кроз душе пусти ветрови вијоре,
У црне дане и у мртве зоре,
Плаче мати сама.

Сваки је живот једна горка драма,
Збораног чела, као од камена,
Уморне душе, као хладна стена,
Плаче мати сама.

Свака је кућа слика старог храма,
Срушеног негде од безверног слуге,
Као кип нежне бесконачне туге,
Плаче мати сама.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des