slike pesnika

Божидар Стојадиновић – ВЕЧЕРЊИ СОНЕТ



Дрвета и шуме што се путем пружа,
Румен је вечерња позлатила врхе,
А сутон завија у контуре мрке
Све. Лахор разноси мирисе од ружа.

И мирише бреза, хучно шуми река,
До неба се диже стуб вечних топола,
Чије лишће свеже шапће песму бола,
Док гора умире без шума и јека.

Још понеки чобан из поља се враћа,
И двојнице носи њих се живо лаћа,
Па уморан седа крај некога бора

А сићани звуци слатко, тихо теку,
Реметећи нежно ту тишину меку,
Што лагано, лако лебди поврх гора.

На Ресави, 17. јула 1910.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта