Биографија
Божидар Стојадиновић рођен је 7.
новембра 1895. године у Свилајнцу. Својим невеликим књижевним опусом скренуо је
пажњу на себе чињеницом да су од петнаест његових песама објављених у часопису
Мисао (часопис су 1919. године покренули Велимир Живојиновић Масука, Сима
Пандуровић и Милорад Јанковић), седам ушле у познату Антологију најновије
лирике овог часописа. Као песник се појавио у дневним новинама Штампа, 1911.
године, као шеснаестогодишњак. На почетку Великог рата, из Ђачке чете у Скопљу,
1915. године излази као ђак-поднаредник и одмах ступа у Дринску дивизију. Због
тешке контузије и повреде плућа у борбама био је ослобођен војне обавезе и
послат на студије књижевности у Француску 1918. године, а завршава их 1922.
године, и мада већ тешко болестан ступа у службу у школи у Горњем Милановцу,
али је службовао само десет дана и већ јако болестан и изнемогао са
туберкулозом плућа и грла бива смештен у санаторијум у Нишу.Песме му се налазе
у двема послератним антологијама: Антологији најновије лирике (1921; 1926) и
Антологији српскохрватске послератне лирике. Објавио је једну збирку песама
Самом себи (1921) која садржи свега двадесет пет песама.
Умро је у малој собици на Чубури 10. октобра 1923. године.
• Из књижевне заоставштине Божидара Стојадиновића, НБ
