slike pesnika

Сергеј Јесењин – ПЕВАЈ, ПЕВАЈ



Певај, певај! По клетој гитари
Укруг плешу твоји прсти чили,
Угушио бих се у тој пјаној јари,
Пријатељу једини и мили..

Не посматрај те украсе њене,
А ни свилу што с рамена пада.
Тражио сам срећу код те жене,
Али пропаст нађох изненада.

Нисам знао да је љубав – пошаст,
Нисам знао да је куга, рана..
Жмурећи је она к мени дошла
Помутивши памет хулигана.

Певај, друже, какав беше за нас
Млади занос у времена боља!
Нека љуби неког другог данас
Ова млада и прелепа дроља.

Ах, застани. Нећу да је корим.
Ах, застани. Нећу да је кунем.
Дај да песмом о себи ти зборим
У дубоком басу ове струне.

Теку дани – кубе од азура.
У срцу ми торба снова златних.
Ја сам много иштипао цура,
Много жена стискао податних.

Да! јер то је истуина што трује:
Гледале су моје дечије очи
Како жудни џукци око кује
Нежно лижу њен сок што се точи.

Што да мучим љубомором себе!
Што да онда ја болијем смтртно!
Наш живот је – постеља и ћебе.
Наш је живот – пољубац и вртлог.

Певај, певај! кад се руке вину,
Носе муку кобнију и већу.
Чуј, нек иду сви...
Никад, друже, ја умрети нећу!

(1923)

Превео Никола Бертолин
(Из књиге Сергеј Јесењин, Ко сам шта сам, Београд, 2019)


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта