Да будем врло срећан и јак
шта треба срцу мом? Мало тога…
Волим све – звери, дрвеће, Бога,
у подне зраке, у поноћ мрак.
И на рубу непостојања
кажем: у души кад беше пакао:
певао сам, а ако сам плакао –
биле су то сузе дивљења.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
Из часописа Суштина поетике, број 77, април/јун 2023.
