Слободни човече, сав си мору предан!
Ко у огледалу, у њем ти се душа
Са одмотавањем таласа пенуша,
А и дух ти је горки морски бездан.
Урањаш у њега ко у своју слику;
Очима и рукама грлиш му таласе,
Док срце кадикад заборави на се
Уз његову дивљу и жалосну рику.
Исто сте ћутљиви и мрачни вас двоје:
Нико ти не измери, човече, поноре,
Нит твоја богатства догледа, о море,
Љубоморно тајне ви чувате своје!
Вековима се не одмарате од рата,
Тучете се сурово, без гриже: биће
Да много волите смрт и крвопролиће,
– Два вечита рвача, два несита брата!
•Превео Милован Данојлић
