I
Пружам ти руку јер се не познајемо.
Говорим ти своје име јер желим да знам твоје.
Упознали смо се, у неку шетњу кренули смо,
Један корак траје дан – већ годину дана познајемо се.
II
Сјећам се дана кад смо се упознали,
Пружио сам ти руку и рекао ти како се зовем,
Ти си урадила исто и рекла ми име своје,
Насмијали смо се и кренули у неку дугу шетњу.
III
Наша шетња трајала је један корак.
Још увијек се сјећам како се зовеш.
Твоја рука је тада била мекана и топла,
А сада је на њу хладна мисао моја.
Опрости ми, што те због једног корака не познајем.
