Мисао ме нека прогони у слутњи,
Као сијенка не да мира моме ходу,
Кроз ноћну ме тмину нека звијер прати,
А по дању ми многе шапућу у хору:
„Ко год тим путем без компаса хода
Заувијек се губи у вечерњој тами,
Ако се пак врати до почетног пута
Исти човјек није и вјечно ће да памти,
Радозналост што крије се крај утабаног пута“
